Sjede dva mladića, Stipe i Tin, na klupi ispred zgrade, kradu bogu još jedan dan i starcima euriće za kladionicu.
– Pazi ovo, u ponudi za Ligu prvaka, kladionice imaju i način postizanja gola.
– Da, kaj sve ima?
– Pa evo, nogom, glavom…
– Batrljkom?
– Nema batrljkom, al’ ima torzom. Baš da vidim ima li i dupetom. Zabiješ prvi gol glavom, drugi dupetom i dobiješ laskavu titulu dupeglavca kola. Ili recimo, daje/ne daje gol – otkinutom nogom. Netko, ne daj bože, gadno strada od klizećeg starta, al’ ga svejedno utjera netom otkinutom nogom.
– Al’ što ne bi to onda bilo igranje rukom?
– Pa ne, zašto?
– Pa jer bi rukom zgrabio otkinutu nogu da ga njom zabije.
– Možda bi se noga još trzala, pa bi trzajem zabila.
– Eh šta sve neće izmislit, fali još samo da stave – daje gol drvenom nogom.
– Haha, zamisli, koeficijent milijun da netko uđe i zabije ga drvenom nogom. To je ujedno i pogođen hendikep – mislim igrač je očito fizički hendikepiran.
– Pa znaš kaj ću ti reć, jeb. me pas ak ne bi za takav koeficijent unajmio nekog bivšeg gusarskog kapetana da zaigra.
– I to još mrtvog ha?
– Šta mrtvog?, blijedo Tina pogleda Stipe.
– Pa na mrtvog i s drvenom nogom je koeficijent 10 milijuna. Uložiš euro i digneš deset milja.
– Zamisli da ih zabije 3. Kak bi to nazvali u kladari?
– Paaa…posthumni hat trick buraz. To ko zdrma dobije ključ od trezora najjače Švicarske banke. Kolko iznese u pol sata – iznese i to mu ostaje.
– Hm, pa ajmo mi otvorit paranormalnu kladionica (odsad u textu para kladara). Ljudi bi iz zajebancije ostavljali euro, dva samo da se smiju ponudi.
– Da, al’ brzo bi im dosadilo. Znaš kak je to, ak ne smišljaš stalno neš novo izviziš brzo.
– Pa smišljali bi, šta. Smišljali bi takve epske pizdarije da bi, nakon što bi postali kultni, klubovi počeli uvoditi ljude s drvenim nogama da igraju.
– Je da super, i onda bi mi propali.
– A joj da fakat. Nego jel ima to da netko zabije gol trepavicom?
Tin se pomno naginje nad papir: “Jok, nema trepavicom. Al’ mislim i da ima, tko bi skužio da je baš trepavicom, da nije recimo…obrvom.
– Pa imaju VAR šta, nek zumiraju malo nabijem ih lijene.
– Da buraz, al’ nije VAR tu da prati način postizanja gola nego legitimnost akcije.
– Ma stari moj, kad naša kladara uspije, VAR će bit poput kozmetičarske radnje. Ima da svakodnevno mukotrpno rade s tuđim trepavicama, obrvama…
– E a koji je koeficijent ako nogometaš zabije gol onom stvari?
– Ma joj daj, neki napadači se i ovako previše kurče, mislim zamisli da još…
– Hahaha, šta jes jes. Nego, a recimo da ga onom stvari u mrežu stjera neki obdareniji napadač – jel bi to već išlo pod bejzbol možda. Mislim ipak je pogodak postignut palicom.
– Ma gle, sve dok je na nogometnom terenu to je nogomet.
– Makar zabija palicom?
– Nema to veze…
– Joj čovječe, ovo mi je trebalo.
– Šta?
– Pa ovo maštanje. Ova besperspektivna realnost me ubi.
– Pa zato je tu kladara, da se izvučemo iz govna.
– Stari moj, ona nas gura u još dublja.
– E zamisli da se golman posklizne o govno i zabije si autogol.
– Auu to je baš sranje.
– Zamisli koeficijent na to!
– Vidi imaju i prvi žuti kurton.
– Misliš žuti karton. E viš i to bi mogli stavit u našu para kladaru.
– Što?
– Pa recimo, u kojoj će minuti na teren doletjeti žuti kurton s tribine.
– Pa al’ što ako se ljudi klade na sve minute – negdje ćemo popušit.
– Ne, ne, pa imamo svog čovjeka u publici. Baca ga na teren samo u onoj minuti na koju se nitko nije kladio.
– Al’ majmune, ljudi će sa sobom nosit žute kurtone i bacat ih u onoj minuti na koju su se kladili.
– He stari, zato imamo zaštitare na ulazu, ima da ih prepipaju i uzmu im sve žute kartone.
– A što ako ga ovi ne nose u džepu nego ga navuku na… znaš već kaj.
– A fuuuuck, na to nisam mislio. Ha ništa ima da se skidaju do gola.
– Blizu gola?
– Ama do gole kože.
– Pa…i dalje si ga mogu gurnut u…
– A joj da…uff ni na to nisam mislio.
– Trebali bi umjesto zaštitara proktologe onda stavljat na ulaz.
– Da, ma to ne želimo.
– Nikako buraz, to povećava troškove.
– Da, da, trebamo ih smanjit.
– Kad smo kod smanjivanja, palo mi nešt’ napamet.
– Kaj.
– Mogli bi vrtne patuljke uvrstit u ponudu.
– Vrtne patuljke?
– Pa da, golman prilikom ispucavanja pogađa ne pogađa vrtnog patuljka.
– Di si ti mamlaz vidio vrtnog patuljka na terenu. Uostalom to je izvanvrtni patuljak, mislim kad je preseljen na nogometni teren.
– He pa mi bi ih stavili, u tom je fora. Znaš da golmani katkad znaju ispucat loptu u aut. Lijepo ih postavimo na svakih 10 metara i onda postupamo s njima ovisno o tom na što se ekipa kladi. Ako nam treba pogodak pomičemo ih prema lopti, ako nam treba promašaj bježimo s njima od lopte.
– A kak ćeš ih pomicat?
– Pa kupit ćemo patuljke na daljinski, šta.
– Al’ čovječe nekog će u publici šlag strefit kad vidi da je vrtni patuljak oživio.
– Pa jesmo para kladara il nismo? Nego, znaš kaj, moramo i svemirce uvrstit u ponudu. U teren ulijeće/ne ulijeće svemirac.
– Da, da, kužim, svi će se kladit da ne ulijeće, a mi ćemo se preko svojih intergalaktičkih veza pobrinut da uleti. Samo, moramo se pobrinut da to obavimo u strogoj tajnosti, da ne bude dojave u svezi paranormalne pojave.
– Sve si skužio buraz…
